Hipotermija Štampaj
Ronjenje na dah - Korisno je znati...
 Christian Redl

Podhlađivanje u ronjenju

Hladnoća je jedan od osnovnih faktora u ronjenju koji ugrožava ronioca. Na početnom stepenu gubitka telesne toplote gubi se veština prstiju, a zatim i udova. Rasuđivanje i sposobnost donošenja odluka su oslabljeni, osoba je konfuzna i sporije rešava uobičajene probleme. Ponašanje može biti do te mere poremećeno da dovodi u opasnost život ronioca. Hipotermija je češće zastupljena kod ronjenja sa bocama, jer vreme čovekovog boravka pod vodom je znatno duže, ali ne treba zanemariti mogućnost ove pojave i kod ronioca na dah, koji su često u situaciji da duže borave u vodi na otvorenom moru, gde se obavlja dubinski trening.
 

Herbert Nitsch
Hladnoća ne deluje u istoj meri na sve ronioce i učinak zavisi od trajanja i dubine ronjenja, starosti i psihofizičkog stanja ronioca, opreme, stanja vode i profila ronjenja. Ne sme se zaboraviti da možda najveći stres hladnoćom ronilac doživljava pre i posle ronjenja, ako se sprema i rasprema izložen hladnom vazduhu i vetru. Čovek bez odeće može uspešno da održava normalnu telesnu temperaturu kada spoljna suva temperatura nije ispod 27°C. Međutim, voda prenosi toplotu brže od vazduha, a izolacioni zagrejani sloj uz kožu u vodi postaje oko 10 puta manji, te se toplota gubi mnogo brže. Regulacioni mehanizmi koji održavaju telesnu toplotu na konstantnim vrednostima uspešno funkcionišu do pada centralne temperature na 32°C. Ispod te granice više nije moguće održavanje telesne toplote, pa dolazi do njenog brzog pada. Smatra se da preživljavanje iznosi 100%, kada centralna telesna temperatura padne ispod 35°C. Pad centralne temperature na 31°C preživi oko 50%, a na 24°C dovodi neizbežno do smrti. Postepeno gašenje funkcija vitalnih organa počinje već pri temperaturi od 27°C.
 
Vreme preživljavanja u vodi temperature 10°C iznosi oko 1-2h, a na temperaturi od 0°C smrt nastupa za oko 30 minuta.
 
Pripreme za zaronZa blagu hipotermiju je karakteristično da roniočeva subjektivna procena toplotne ravnoteže nije pouzdana. Prvi znak podhlađivanja je drhtanje, ali daleko važniji problem je bitno smanjena mentalna sposobnost. Pad temperature jezgra tela za 0,5-0,8°C može dovesti do gubitka mentalnih sposobnosti za 10-20%, a pamćenje za 40%. U sličnoj meri su pogođeni mišićna snaga i spretnost. Sporo hlađenje može ronioca dovesti u stanje stupora (sužene svesti - delimičnog prekida aktivnog odnosa prema okolini). Ujedno hladnoća pojačava narkotičko delovanje azota, pa se intenzitet poremećaja svesti povećava.
 
 
Pripreme za zaronDuboka hipotermija je stepen podhlađenosti u kojem je ugrožen život, zbog poremećaja disanja i srčanog ritma. Ako centralna temperatura tela padne ispod 35°C, rad srca postaje nepravilan. Na oko 35°C većina osoba će izgubi svest i u daljem podhlađivanju umreti usled srčanog zastoja i paralize disanja.
 
 
U ronilačkoj praksi retko se srećemo sa dubokom hipotermijom. Međutim, umerena hipotermija se redovno javlja kod ronjenja u hladnim vodama. Da bi se hipotermija izbegla ili svela na minimum potrebna je odgovarajuća zaštita od rashlađivanja. To se postiže ronilačkim odelima koja mogu pružiti pasivnu ili aktivnu termalnu zaštitu. Pasivna podrazumeva da je ronilac zaštićen slojevima odela koja imaju malu toplotnu vodljivost. Aktivna podrazumeva dovođenje toplote iz spoljašnjeg izvora (energetsko grejno odelo ili odelo grejano toplom vodom).
 

U vodi temperature veće od 5°C debelo neoprensko odelo iz jednog dela "long john" omogućava roniocu boravak u vodi u trajanju od pola sata, uz zaštitu ruku rukavicama. Nakon ronjenja ronioc treba odmah da se ogrne zaštitnom odećom i da se presvuče, po mogućstvu u zagrejanom prostoru. Inače, kada se koristi odelo sa pasivnom zaštitom, ronjenje u hladnoj vodi treba ograničiti maksimalno na 30 minuta i 30 metara dubine.
 
Long John odela Helix
 
U vodi temperature ispod 5°C treba obući suvo odelo i masku za celo lice. Ako se vrši sukcesivno ronjenje, treba imati na umu da je za uspostavljanje normalne temperature potrebno dosta vremena. Praktični znak da se ronioc zagrejao jeste početak znojenj. Zagrevanje podhlađenog ronioca treba započeti odmah. Ronioca staviti da legne i pokriti toplim pokrivačima ili ga uroniti u kadu sa toplom vodom, ne toplijom od 40°C. Grubo postupanje sa hipotermičnom osobom nosi opasnost od stresa, koji prevazilazi mogućnost oslabljenog srca da se adaptira i može dovesti do smrti usled fibrilacije srčanih komora.
 
Do komplikacija može doći i ako se hladna krv iz ekstremiteta naglo vrati u unutrašnjost tela i izazove dodatni pad temperature. Zato treba dati više toplote za zagrevanje tela nego ekstremiteta. Ako je ronioc prestao da diše potrebno je započeti kardiopulmonalne reanimacije uz sve mere opreza koje nalaže hipotermično srce.
 
(izvor www.hbomc.co.yu

 
< Prethodno   Sledeće >
Copyright 2019 aida-srbija.