Melinda Bogdanović - "Sirenica"
O nama - Iz blizine - Biografije naših članova
 
Tasos 2008, GiolaRođena sam 16. aprila 1971. godine u Novom Sadu, gde i danas živim. Završila sam srednju grafičku školu, smer ručnog i mašinskog slovoslagača. Zbog napredne tehnologije, ovaj zanat je u izumiranju, ali njegova dobra strana je što ima višestruku alternativu u eri kompjutera: daktilografiju („slepo kucanje“), obradu teksta i tabela, rad na računaru, montažu, pripremu za štampu itd. 1996. godine zaposlila sam se u TVNS (sadašnja RTV), u studijskoj tehnici, kao montažer slike i zvuka. Tadašnja tehnologija je zahtevala rad isključivo na analognim mašinama. Usavršavanjem u radu i digitalizacijom televizije, od 2001. godine radim u nelineranoj (kompjuterskoj) montaži. Pored ovoga, bavim se i snimanjem. Sklonosti ka vodenim aktivnostima pokazivala sam još u najranijem detinjstvu. Svoju radoznalost sam zadovoljavala na porodičnim letovanjima. Roditelji su me stalno zadirkivali, s obzirom da nisam izlazila iz vode (sem kada sam gladna), pa su govorili kako će mi se uskoro formirati kožica među prstima i kako će mi noge srasti i pretvoriti se u peraja, pa ću postati „sirenica“. Otuda i moj nadimak.
 
Buljarica 2006 Ronjenjem na dah se bavim od kada znam za sebe. To je, koliko se sećam, bila moja i jedina alternativa u vodi, jer skroman životni standard nije mogao da mi priušti bilo kakvu opremu, te sam često osećala blago peckanje morske soli u očima, dok sam po dnu tražila maminu izgubljenu bižuteriju. Kasnije mi je maska samo smetala, jer je po pravilu bila lošeg kvaliteta i nije dihtovala, ali su zato peraja bila pravi spas. Ta ljubav prema vodi traje i danas. Ovim sportom bavim se isključivo rekreativno. Nikada se nisam takmičila, jer nemam afiniteta prema nadmetanju sa ostalima. Vodu smatram svojom relaksirajućom terapijom. Dovoljno je samo da čujem njen šum, pa da se psihički opustim i relaksiram. Osim ronjenja i plivanja, moja velika ljubav je i jedrenje na dasci.

 

 

 

Dve sireniceUdata sam i imam jednu kćerku. Ona se aktivno bavi plivanjem, mada veći deo treninga provede pod vodom nego na njenoj površini. Iskreno se nadam da smo joj kao roditelji preneli tu ljubav prema vodi i da će se još dugo u njoj prijatno osećati. Nemam definisane planove za budućnost, ali u dubini svog srca priželjkujem da mi se ostvari dugogodišnji san – da krstarim jedrilicom. Kao zaključak, za sebe ne mogu reći da sam isključivi zaljubljenik u ronjenje. Za mene je ronjenje samo sastavni deo života kakvim bih volela da živim: kućica na obali mora, privezana jedrilica na doku, u pauzama između krstarenja da „obrnem“ koji krug dasku niz vetar i da ulovim dovoljno hobotnica za salatu, kako se više ne bi međusobno „tukli“ oko iste.

Član sam AIDA Srbije od 2006. godine, a svoj doprinos udruženju i razvoju ronjenja na dah pružam kroz informisanost svih zaljubljenika u ovaj sport putem našeg sajta, kao i svojom fizičkom, moralnom i tehničkom podrškom.

 

 
 
 
< Prethodno
Copyright 2019 aida-srbija.