Disanje Štampaj
Ronjenje na dah - Korisno je znati...
 

Ljudski život započinje u vodenom okruženju. Kao embrion koji se razvija tokom 9 meseci u majčinoj utorbi, mi ne dišemo svojim plućima. Sav kiseonik koji nas održava u životu dospeva do nas majčinim krvotokom, tj. crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) kroz pupčanu vrpcu. Samim rođenjem i presecanjem pupčane vrpce, za nas počinje sasvim nova era, jer tada počinjemo snabdevanje kiseonikom potpuno samostalno. Nakon izbacivanja tečnosti iz pluća, mi uzimamo svoj prvi dah. Tog trenutka postajemo sasvim nezavisno živo biće, koje svaku ćeliju u svom organizmu snabdeva kiseonikom – svojim disanjem. 

Zašto uopšte dišemo? Jer nam treba kiseonik ( vrlo mudro ). A zašto nam treba kiseonik? Zato jer sve stanice u organizmu za svoj normalan rad trebaju energiju koju stvaraju razgradnjom ugljenih hidrata, masti i belančevina, procesima koji završavaju prenosom elektrona na molekulu kiseonika ( O2 ) i nastankom vode ( H2O ) i ugljen-dioksida ( CO2 ). Voda je neutralne pH vrednosti, pa nam ne smeta, ali CO2 se mora izbaciti jer bi, ako bi se nakupio, u spoju s vodom proizveo previše vodonikovih jona H+ i "zakiselio organizam". U takvim uslovima stanice ne bi mogle normalno funkcionisati i vrlo brzo bi došlo do njihovog oštećenja i propadanja. Da se to ne bi dogodilo, izdišemo CO2.

Audrey MestreDisanje vršimo pomoću organa za disanje. U našem telu razlikujemo gornji i donji disajni sistem. Pri disanju razlikujemo UDAH i IZDAH. Udisanje vazduha postiže se širenjem grudnog koša pomoću rebarnih mišića i dijafragme. Izdisanje se postiže suženjem i skupljanjem grudnog koša i zasniva se na splašnjavanju elastično zategnutih plućnih mehurića, grudnog koša i dijafragme. Pri udisanju, kroz tanke zidove plućnih mehurića krv dobija kiseonik, a pri izdisanju ispušta ugljen-dioksid. Zdrav čovek, u mirnom stanju, normalno udahne i izdahne vazduh 16-20 puta u minuti. Mala deca dišu od 30-36 puta u minuti. U slučaju bolesti, naročito pri povišenoj telesnoj temperaturi, disanje je ubrzano. Ono se ubrzava i pri trčanju ili težem radu, a usporava za vreme sna. 

Tokom ronjenja na dah ne dišemo, pa taj proces nije važan u tom trenutku. Ali, važan je i te kako pre zarona, kao i nakon njega. Da bi produžili boravak pod vodom i uživali u beskrajnom plavetnilu, svima nam je jako stalo da produžimo vreme apnee. Duža apnea – duži užitak. To se postiže fizičkom pripremom kompletnog organizma, aerobnim i anaerobnim vežbama, tj. kondicionim treninzima u teretani, vožnjom bicikla, plivanjem, kao i vežbama Yoge, istezanjem i opuštanjem. Pored svega ovoga, jako su važne i vežbe disanja, kojima poboljšavamo funkciju svih organa i mišića, njihovu prokrvljenost, a usporavamo rad srca, što u velikoj meri utiče na smanjenu potrošnju kiseonika u krvi, pa je to i najefikasniji način produžavanja apnee. 

Svi mi smo naviknuti na jedan vid “normalnog” disanja, koje je plitko i kratko, pa je tako kapacitet pluća mnogo manje iskorišćen. Pri svakom aktu disanja čovek udahne i izdahne oko pola litre vazduha. Dubokim udahom može se uneti i do tri i po litre. Da bi maksimalno iskoristili kapacitet pluća, potrebno je disati duboko, tj. TRBUŠNO. Ciklus u minuti bi trebao da iznosi oko 3-4 udaha i izdaha, što je znatno manje od “normalnog” disanja na koje smo navikli. Odnos udah-izdah treba da je uvek 1:2, odnosno da izdah uvek traje duplo duže od udaha (npr. ako udišemo 4 sekunde, izdah bi trebao da traje 8 sekundi ). Sve vežbe opisane su u tekstovima koji slede, ali pre svega treba razumeti proces koji se odvija u našim plućima tokom disanja, njegovim prestankom, kao i njegov značaj za naš organizam u celosti, a to se nalazi u odeljku "Fiziologija i medicina"

 
< Prethodno   Sledeće >
Copyright 2019 aida-srbija.