Info

 
Svake godine se kod nas održava Festival podvodnog filma, a ove godine će to biti 14. put po redu. Ova manifestacija osnovana je sa ciljem da što veći broj ljudi upozna svet koji leži ispod površine vode. Obaveštavamo vas da će se ove godine 14. Međunarodni festival podvodnog filma održati od 10. do 12. decembra u Beogradu, u Jugoslovenskoj kinoteci, a otvaranje festivala je u petak, 10. decembra 2010. godine, sa početkom u 20 časova. Tokom dva dana projekcije su od 19h i 21h. Organizator manifestacije je KPA "Beograd".
 
 
 
 
Uvod
Ronjenje na dah - Zanimljivosti
Autor Sirenica   
 
 
Ronjenje je sport iz daleke prošlosti. Ali nije od samog početka bio sport. Morske dubine oduvek su privlačile čoveka. Prvi zaron je nastao onda kada i čovekova potreba za preživljavanjem, u potrazi za hranom a potom i za dragocenostima koje su na mnoge načine mogle da mu obezbede opstanak.
 
S obzirom na nepostojanje odgovarajućih pomagala i opreme u to doba za čovekov boravak pod vodom, ronjenje na dah se smatra najstarijim vidom ronjenja, a ujedno i najprirodnijim načinom adaptacije ljudskog tela u vodi. Vremenom, ljudi su domišljato nalazili načine da produže svoj ostanak ispod površine, a sve s ciljem da prikupe što veću količinu hrane ili dragocenosti sa dna. Tako su nastale prve disalice od šuplje trske, dugačke čak i po nekoliko metara, što je omogućilo roniocu da zaroni još dublje.
 
Image
 
 
S društvenim, istorijskim i tehnološkim razvojem, usavršavale su se i tehnike ronjenja, pa tako danas razlikujemo dva osnovna tipa: ronjenje sa bocama i ronjenje na dah. Svaka od njih ima svoje discipline. S obzirom da je AIDA Srbija udruženje ronilaca na dah, mi ćemo se u daljim tekstovima posvetiti isključivo ovom tipu ronjenja i njegovim disciplinama.

Ronjenje na dah (apnea) je disciplina koja podrazumeva ronjenje bez disanja, u apnei. Zaron traje onoliko koliko i zalihe kiseonika u organizmu uzete samo jednim udahom. Ako govorimo o rekreativnom ronjenju na dah, pravila ne postoje. Starosna granica ne postoji. Svako ko ima zdravo srce i razum može da roni na dah. Svi mi poželimo da postanemo bar na trenutak deo čudesnog podvodnog sveta. Svako to i može. Dovoljno je samo da jednom udahne i zaroni. Uživaće onoliko koliko može da izdrži bez vazduha. Jedino ograničenje mu je dubina. Ne može dublje zaroniti nego što mu to količina udahnutog vazduha dozvoljava. No, uvek računajte i na vreme povratka na površinu.

Međutim, postoji niz pravila i vrste vežbanja, ako želite da se bavite ozbiljnije ovim sportom. Sve više je zastupljeno verovanje da ovo nije samo sport, već način (stil) života. U tom slučaju  potrebni su vam: oprema, sva moguća literatura o apnei, lekarsko odobrenje, disciplina, predanost i - bistar um.

Nije tajna da ovaj sport mnogi smatraju ekstremnim. Ali, šta uopšte ovaj pojam znači!? Ekstremna je svaka aktivnost u kojoj se istražuju i pomeraju granice ljudske izdržljivosti. Kao i svaki sport, i ronjenje na dah može biti ekstremno, a i ne mora. Koliko će on predstavljati potencijalnu opasnost po vaš život, zavisi isključivo od vas samih. Ono što je ipak neophodno je savladati teoriju i osnovna medicinska pravila, kako bi se rizik smanjio na najmanju moguću meru i obezbedila lična sigurnost.

U ovom sportu incidenata je manje nego u ronjenju sa bocama. Osvajanje dubina je indirektan cilj. Nije poenta u što dubljem zaronu, već upravo u savlađivanju sopstvenih limita. Lepota je zapravo u tome što u apnei svako osvaja svoje lične rekorde. Metri sami po sebi nisu važni, koliko je važna dubina poniranja u samoga sebe.

Image

 
< Prethodno   Sledeće >
Copyright 2019 aida-srbija.