Info

 
 

Poznati američki iluzionista Dejvid Blejn (David Blaine) ušao je u Ginisovu knjigu rekorda zadržavanjem daha u vodenoj kugli čak 17 minuta i 4 sekunde. Ovaj događaj prikazan je uživo 30. aprila 2008. godine na televiziji, kada je Dejvid bio gost u šou-programu poznate američke voditeljke Opre Vinfri (Oprah Winfrey). 

Detaljnije...
 
Uvod
Ronjenje na dah - Zanimljivosti
Autor Sirenica   
 
 
Ronjenje je sport iz daleke prošlosti. Ali nije od samog početka bio sport. Morske dubine oduvek su privlačile čoveka. Prvi zaron je nastao onda kada i čovekova potreba za preživljavanjem, u potrazi za hranom a potom i za dragocenostima koje su na mnoge načine mogle da mu obezbede opstanak.
 
S obzirom na nepostojanje odgovarajućih pomagala i opreme u to doba za čovekov boravak pod vodom, ronjenje na dah se smatra najstarijim vidom ronjenja, a ujedno i najprirodnijim načinom adaptacije ljudskog tela u vodi. Vremenom, ljudi su domišljato nalazili načine da produže svoj ostanak ispod površine, a sve s ciljem da prikupe što veću količinu hrane ili dragocenosti sa dna. Tako su nastale prve disalice od šuplje trske, dugačke čak i po nekoliko metara, što je omogućilo roniocu da zaroni još dublje.
 
Image
 
 
S društvenim, istorijskim i tehnološkim razvojem, usavršavale su se i tehnike ronjenja, pa tako danas razlikujemo dva osnovna tipa: ronjenje sa bocama i ronjenje na dah. Svaka od njih ima svoje discipline. S obzirom da je AIDA Srbija udruženje ronilaca na dah, mi ćemo se u daljim tekstovima posvetiti isključivo ovom tipu ronjenja i njegovim disciplinama.

Ronjenje na dah (apnea) je disciplina koja podrazumeva ronjenje bez disanja, u apnei. Zaron traje onoliko koliko i zalihe kiseonika u organizmu uzete samo jednim udahom. Ako govorimo o rekreativnom ronjenju na dah, pravila ne postoje. Starosna granica ne postoji. Svako ko ima zdravo srce i razum može da roni na dah. Svi mi poželimo da postanemo bar na trenutak deo čudesnog podvodnog sveta. Svako to i može. Dovoljno je samo da jednom udahne i zaroni. Uživaće onoliko koliko može da izdrži bez vazduha. Jedino ograničenje mu je dubina. Ne može dublje zaroniti nego što mu to količina udahnutog vazduha dozvoljava. No, uvek računajte i na vreme povratka na površinu.

Međutim, postoji niz pravila i vrste vežbanja, ako želite da se bavite ozbiljnije ovim sportom. Sve više je zastupljeno verovanje da ovo nije samo sport, već način (stil) života. U tom slučaju  potrebni su vam: oprema, sva moguća literatura o apnei, lekarsko odobrenje, disciplina, predanost i - bistar um.

Nije tajna da ovaj sport mnogi smatraju ekstremnim. Ali, šta uopšte ovaj pojam znači!? Ekstremna je svaka aktivnost u kojoj se istražuju i pomeraju granice ljudske izdržljivosti. Kao i svaki sport, i ronjenje na dah može biti ekstremno, a i ne mora. Koliko će on predstavljati potencijalnu opasnost po vaš život, zavisi isključivo od vas samih. Ono što je ipak neophodno je savladati teoriju i osnovna medicinska pravila, kako bi se rizik smanjio na najmanju moguću meru i obezbedila lična sigurnost.

U ovom sportu incidenata je manje nego u ronjenju sa bocama. Osvajanje dubina je indirektan cilj. Nije poenta u što dubljem zaronu, već upravo u savlađivanju sopstvenih limita. Lepota je zapravo u tome što u apnei svako osvaja svoje lične rekorde. Metri sami po sebi nisu važni, koliko je važna dubina poniranja u samoga sebe.

Image

 
< Prethodno   Sledeće >
Copyright 2018 aida-srbija.